Autizam je kompleksni neurorazvojni poremećaj sa osnovnim problemima u interakcijama deteta sredinom koja ga okružuje, a neka istraživanja pokazuju da na 1.000 rođene dece šestoro ima poremećaj takve vrste.
Škola za decu sa smetnjama u mentalnom razvoju/ Đerdapska 19 / 011.28.36.769 /011.28.36.838 e-mail:timozes@osdugalic.edu.rs / dusan.dugalic@gmail.com DOBRODOŠLI!
Nov 15, 2010
KONFERENCIJA "PRIČAJMO O AUTIZMU"
Konferencija "Pričajmo o autizmu" je održana u Beogradu 18.oktobra. Cilj ove konferencije jeste širenje znanja o autizmu u Srbiji i promocija dijaloga i saradnje na ovom problemu. Na konferenciji je učestvovao mešovit skup naučnika i stručnjaka u oblasti autizma kako iz Srbije tako i iz inostranstva. Na pomenutoj konferenciji iz naše škole su bili : Branislava Živanović,Vesna Šutić,Vesna Vranešević Ljubica Janošević,Jelena Knežević i Milena Pejčinović.Na skupu je bilo reči o globalnoj inicijativi javnog zdravlja za autizam čiji je cilj da se poveća istraživačka ekspertiza i međunarodna saradnja putem obuka za istraživače autizma i da se unapredi pružanje usluga u svim zemljama putem organizovanja obuka u oblasti rane dijagnoze i intervencije.
Autizam je kompleksni neurorazvojni poremećaj sa osnovnim problemima u interakcijama deteta sredinom koja ga okružuje, a neka istraživanja pokazuju da na 1.000 rođene dece šestoro ima poremećaj takve vrste.
Autizam je kompleksni neurorazvojni poremećaj sa osnovnim problemima u interakcijama deteta sredinom koja ga okružuje, a neka istraživanja pokazuju da na 1.000 rođene dece šestoro ima poremećaj takve vrste.
....школа је добила "паметну-дигиталну-интерактивну таблу"
Табла која препознаје и може да упамти активности које се на њој одвијају, у жаргону се често назива и паметном таблом, а заправо је систем базиран на информационим технологијама, паметно упрегнут у наставни процес. Ради се о довитљивом споју PC рачунара, пројектора и табле која региструје потезе које предавач или ученици наменском оловком изводе по њој; везом преко стандардног USB кабла са табле се информације шаљу у рачунар - било у виду задате команде чије извршење већ у делићу секунде бива пројектовано и видљиво на табли, било за потребе даљег чувања ове информације. Рачунар, другим речима, управља сликом на табли која истовремено служи и као застор на коме се непрестано пројектује слика и као својеврстан генератор повратних информација у рачунарски систем.
Бирање боја „креда”, које се раније користило за истицање и класификовање различитих целина наставне јединице, у овом случају се изводи једним кликом. Позадина табле такође може да се мења и уместо класичне тамнозелене боје то може да буде цртеж, слика, шема или слајд унапред припремљене презентације, па чак и динамична форма. Видео запис или жива пројекција са интернет сајта, могу да допринесу да час буде далеко динамичнији, занимљивији и садржајнији него иначе. Круна система је пратећи софтвер који стиже уз таблу и омогућава да се на табли практично ради као и на рачунару.
Интерактивна табла тако омогућава да се време једног школског часа максимално искористи. Када не поседују наменски едукативни софтвер, професори доносе унапред спремљене наставне јединице, односно припрему за час, у стандардним .JPEG, „WORD”, PPT и PDF форматима. Тиме се елиминише потреба за диктирањем или преписивањем садржаја са табле зато што све промене могу да се сачувају у електронској форми, а касније одштампају или пошаљу електронском поштом ученицима. За архиву се може сачувати све што један ученик ради на интерактивној табли, у наменској фасцикли на рачунару, како би се у континуитету пратио његов рад и напредовање у настави.
У комбинацији са интернетом, интерактивна табла се претвара у електронски уџбеник јер је сваку наставну јединицу могуће поткрепити било текстом са релевантног сајта или снимком са „youtube” и лако оживети чак и најсувопарнију материју. На тај начин лако се остварује интердисциплинарност у настави.
За коришћење свих могућности и потенцијала ове технологије неопходно је непрекидно усавршавање и самих дефектолога, који у О.Ш.“НХ.ДУШАН ДУГАЛИЋ“ верују да је важно, и да крајњи ефекти у настави то у потпуности оправдавају, интерактивну-дигитални таблу у настави.
Бирање боја „креда”, које се раније користило за истицање и класификовање различитих целина наставне јединице, у овом случају се изводи једним кликом. Позадина табле такође може да се мења и уместо класичне тамнозелене боје то може да буде цртеж, слика, шема или слајд унапред припремљене презентације, па чак и динамична форма. Видео запис или жива пројекција са интернет сајта, могу да допринесу да час буде далеко динамичнији, занимљивији и садржајнији него иначе. Круна система је пратећи софтвер који стиже уз таблу и омогућава да се на табли практично ради као и на рачунару.
Интерактивна табла тако омогућава да се време једног школског часа максимално искористи. Када не поседују наменски едукативни софтвер, професори доносе унапред спремљене наставне јединице, односно припрему за час, у стандардним .JPEG, „WORD”, PPT и PDF форматима. Тиме се елиминише потреба за диктирањем или преписивањем садржаја са табле зато што све промене могу да се сачувају у електронској форми, а касније одштампају или пошаљу електронском поштом ученицима. За архиву се може сачувати све што један ученик ради на интерактивној табли, у наменској фасцикли на рачунару, како би се у континуитету пратио његов рад и напредовање у настави.
У комбинацији са интернетом, интерактивна табла се претвара у електронски уџбеник јер је сваку наставну јединицу могуће поткрепити било текстом са релевантног сајта или снимком са „youtube” и лако оживети чак и најсувопарнију материју. На тај начин лако се остварује интердисциплинарност у настави.
За коришћење свих могућности и потенцијала ове технологије неопходно је непрекидно усавршавање и самих дефектолога, који у О.Ш.“НХ.ДУШАН ДУГАЛИЋ“ верују да је важно, и да крајњи ефекти у настави то у потпуности оправдавају, интерактивну-дигитални таблу у настави.
Програм „Школа без насиља“ у Србији
Програм „Школа без насиља – ка сигурном и подстицајном окружењу за децу“
Реализација програма „Школа без насиља“ започета је школске 2005/06. године. Програм спроводи УНИЦЕФ у сарадњи са Министарством просвете, Министарством здравља, Министарством рада и социјалне политике, Саветом за права детета Владе Републике Србије, Заводом за унапредјивање образовања и васпитања, а од школске 2008/09. године и са Министарством унутрашњих послова и Министарством омладине и спорта.
Реализација програма „Школа без насиља“ започета је школске 2005/06. године. Програм спроводи УНИЦЕФ у сарадњи са Министарством просвете, Министарством здравља, Министарством рада и социјалне политике, Саветом за права детета Владе Републике Србије, Заводом за унапредјивање образовања и васпитања, а од школске 2008/09. године и са Министарством унутрашњих послова и Министарством омладине и спорта.
Главни циљ програма „Школа без насиља“ јесте стварање безбедне и подстицајне средине за учење, рад и развој. У оквиру овог програма насиље је дефинисано као сваки облик понашања који има за циљ намерно наношење психичког или физичког бола другоме.
С обзиром на постављени циљ, трајање програма није временски ограничено; програм је развојни и настоји да постане саставни део васпитног рада у школама. Програм је пре свега намењен деци, наставницима и запосленима у школама, али и родитељима и читавој локалној заједници.
С обзиром на постављени циљ, трајање програма није временски ограничено; програм је развојни и настоји да постане саставни део васпитног рада у школама. Програм је пре свега намењен деци, наставницима и запосленима у школама, али и родитељима и читавој локалној заједници.
Тренутно се спроводи у 188 основних и 9 средњих школа широм Србије. Програмом је обухваћено више од 136.000 ученика и 12.500 одраслих из 64 места у Србији.
Насиље међу децом
Први корак у реализацији програма усмерен је на уочавање проблема и омогућавање запосленима у школи да се упознају са објективно утврдјеним чињеницама о насиљу у њиховој школи. Истраживање о врстама и интензитету насиља спроведено је у свим до сада укљученим школама, а истраживање у првих 50 школа спроведено на узорку од 26.947 ученика и 3.397 одраслих донело је податке да је 65% ученика бар једном, а 24% више пута било изложено неком облику насилног понашања у периоду од три месеца. Најзаступљенији облици насилног понашања јесу вербално насиље, ширење лажи и сплеткарење те претње и застрашивања.
Први корак у реализацији програма усмерен је на уочавање проблема и омогућавање запосленима у школи да се упознају са објективно утврдјеним чињеницама о насиљу у њиховој школи. Истраживање о врстама и интензитету насиља спроведено је у свим до сада укљученим школама, а истраживање у првих 50 школа спроведено на узорку од 26.947 ученика и 3.397 одраслих донело је податке да је 65% ученика бар једном, а 24% више пута било изложено неком облику насилног понашања у периоду од три месеца. Најзаступљенији облици насилног понашања јесу вербално насиље, ширење лажи и сплеткарење те претње и застрашивања.
Subscribe to:
Posts (Atom)